20. april 2019 – Udruženje „Sačuvajmo pčele“ i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede sprovode akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama. Ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da su poljoprivredne kulture bile tretirane opasnim neonikotinoidima kazne su od 700.000 do tri miliona dinara za firme, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara. U sprovođenju akcije Udruženje traži i pomoć MUP-a, ali i izmenu zakona jer je zbog upotrebe ovih pesticida ugrožen opstanak medonosnih pčela u Srbiji.
Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa dalekog istoka, a kupuju se i preko Interneta, čak i na društvenim mrežama, imaju ogromne posledice, ugrožavaju opstanak medonosne pčele u Srbiji, već su potpuno uništili više od deset hiljada vrsta insekata, a evropskog bumbara, kažu u Udruženju, na našim prostorima gotovo više i da nema. U Srbiji praktično cveta sivo tržište pesticida, zbog čega ne čudi da se koriste pogrešni pesticidi, u pogrešno vreme, u pogrešnim količinama…
U našoj zemlji, prema podacima Saveza pčelarskih organizacije Srbije, deluje 20.000 pčelara sa više od milion i 200 hiljada košnica, što je, kako tvrde, najveći broj košnica pčela po glavi stanovnika u svetu – jedna košnica na 6 stanovnika. Proizvodnja meda kod nas predstavlja i veliki izvozni potencijal, ali od svega toga je važniji uticaj pčela na životnu sredinu. Čak trećina svetskih zaliha hrane proizvedena zahvaljujući oprašivanju pčele, a procena je da indirektna korist od oprašivanja pčela u Srbiji iznosi 150 miliona evra godišnje.
Prošli mesec je u Srbiji bio mesec zaštite pčela. Zbog nedovoljne svesti o važnosti očuvanja pčela, neodgovarajućih propisa ili njihove loše primene, pčelarstvo u Srbiji je ugroženo. Mnogostruko uvećanje korišćenja pesticida, naročito aktuelnih neonikotinoida, ima fatalan uticaj na pčele. Upotreba pesticida u vreme cvetanja se kosi sa ritmom življenja pčelinjih zajednica. Uz to, zbog malog broja inspektora, koji najčešće ne mogu da izađu na teren dovoljno brzo po prijavi za trovanje pčela, pesticidi se razgrade toliko da je njihovo prisustvo teško dokazati, pa masovna trovanja pčela najčešće prolaze nekažnjeno.
I zaprašivanje komaraca iz aviona dovodi do masovnog trovanja pčela. Iako Zavod za biocide i medicinsku ekologiju najavljuje akciju tretiranja komaraca iz vazduha 48 sati unapred, kako bi pčelari mogli da premeste svoje košnice na bezbednu lokaciju, u praksi selidba košnica je teško izvodljiva.
Jedno od mogućih rešenja, koje predlaže Savez je bolja edukacija poljoprivrednika o štednim posledicama korišćenja pesticida koji nisu u skladu sa propisima po pčele, celu društvenu zajednicu i same poljoprivrednike koji ih nepravilno upotrebljavaju. Neophodno je i jačanje kadrovskih kapaciteta inspekcijskih organa, i u pogledu broja inspektora ali i obučenosti, kao i njihove tehničke opremljenosti, kako bi mogli da utvrde korišćenje pesticida suprotno propisima i da obezbede procesuiranje takvih slučajeva. Pooštravanje sankcija za tretiranje biljaka na nepropisan način i otrovan za pčele je jedan od načina, baš kao i potpuno usklađivanje sa propisima Evropske unije u vezi sa zabranom zaprašivanja komaraca iz vazduha i primena ovih odredbi.
Foto/ilustracije: pixabay.com i Savez pčelarskih organizacija Srbije – spos.info